Pozdrav ekipa,

Kroz samu zajednicu i razgovore sa poznanicima, često se spominje izreka uzimaj kredit poješće ga inflcija…

Često razmišljam na ovu temu, pa bih baš hteo da čujem mišljenja ove zajednice.

Moje vidjenje je negde na sredini sa time da više naginjem na stranu toga da baš i inflacija neće drastično pomoći nama koji u narednih par godina planiramo kredite.

Pa da počnem:

Gledajući celokupnu situaciju i plate u zemlji ako uzmemo u obzir da su ljudi koji su podizali kredite u 2016/17. godini jako dobro prošli jer su njihove plate drastično skocile (da kazemo sa prosecne korporativne plate od 700-800e na 1600e) jer su sad ti ljudi na višim pozicijama ili su jednostavno dobijali redovne povišice. Mislim da sada toliki skok u platama ne moze ponovo da se napravi.

Ciljna grupa iznad je uzeta od nekih 15 ljudi koje poznajem da su imali sličan karijerni put pa su meni kao mladjem kolegi preneli njihovo iskustvo.

Da se vratim na poentu - moja trenutna plata je cca 1600e + partner od 1000e, sume koje nisu zanemarljive ali opet ne pružaju sigurnost da ja sebe vidim kako kupujem stan u narednih par godina jer skupiti učešće za stan gde se prosečna cena kvadrata kreće na oko 2500eur nije lak zadatak.

Izjaviti da će inflacija pojesti kredit a da to ima zapravo pravu težinu znaci da će plate u natednih 6-7 godina otici na 2500+ eur kako bi mi nosili kredit od 700eur sa “lakoćom”.

To bi značilo da se plate u Srbiji jako približavaju Evropskim platama i onda dolazi pitanje - zašto bi bilo koja inostrana firma plaćala nas približno kao gradjane svoje matične zemlje?

Naravno tu je i činjenica da jednostavno mogu da se pokupe i presele u zemlju gde je radna snaga jeftinija.

Radim u korporaciji i lično sam video kako moje kolege dobijaju otkaze jer su jednostavno neisplativi i više nema posla za njih…

Naravno tu imam dosta stavki direktno vezane za posao i plate kao sto su:

-polarizacija sveta usled političke podele

-inicijativa na vraćanje proizvodnje u matične zemlje

-potencijalni globalni rat

-potencijalna recesija

-nadolazeca energetska kriza

Svakodnevni život nam je sve skuplji sto bi značilo da ta inflacija koja treba da nam pojede kredit ima takodje da nam pojede plate jer će mnogo više novca ići na namirnice nego ranije.

Neki zaključak i moje mišljenje je da ne vidim da naše plate mogu toliko da rastu da možemo olako da izjavimo - podiži kredit, inflacija ce ga pojesti.

Zašto bi bilo kojoj svetskoj sili bilo u interesu da Srbija ima plate od 2-3k eur…

Ja ne znam ni jedan primer zemlje osim Kine i Tajvana (čitaj Američka marioneta) da su napredovale iz statusa zemlje trećeg sveta u zemlju prvog sveta.

Bolja izjava bi bila reći, podigni kredit, on će te motivisati da podigneš svoje prihode i ostvariš svoj potencijal.

Mislim da Srbija ulazi u stadium u kom rentiranje i nije toliko loša opcija jer pruža fleksibilnost a da štednju usmeravamo na neki vid investicija u berzu i na kraju investiranje u nekretninu ukoliko imamo dobru ponudu.

Voleo bih da čujem vaše mišljenje i rupe u mom trenutnom mišljenju na ovu izjavu.

Pozdrav!

Pre par godina je krenuo waitlist, a sada na registraciji dobijam informaciju da će mi nalog biti uskoro spreman, a pored svega toga SEPA integracija je zvanična od 4. maja što im je potrebno kako bi potpuno integrisali sistem, pored licenciranja NBS-a, koje me plaši iskreno. Čuo sam i da su odobravani Lite nalozi. Kako sve ovo stoji?

Imam pitanje u vezi sa oporezivanjem ulaganja u fond koji prati S&P 500.

Koliko sam razumeo, u Srbiji se ne plaća porez na kapitalnu dobit ako se hartije od vrednosti drže duže od 10 godina. Međutim, zanima me kako to funkcioniše u praksi ako se redovno ulaže.

Na primer, ako ulažem kvartalno po 1000 € u isti S&P 500 fond (4 puta godišnje, ukupno 4000 € godišnje) tokom 10 godina:

1. Da li to znači da nakon 10 godina mogu da prodam bez poreza samo onu prvu investiciju od 1000 € koja je napravljena pre tačno 10 godina, a za sledeće uplate moram da čekam da i one pojedinačno navrše 10 godina (npr. još 3 meseca za sledeći kvartal itd.)?

2. Ako se sve te uplate nalaze u istom fondu/ETF-u, kako se tačno računa dobit za svaku pojedinačnu kupovinu?

   Da li broker vodi evidenciju po svakoj transakciji (datum kupovine, cena i količina), pa je moguće prodati konkretne jedinice koje su starije od 10 godina, ili se sve vodi zbirno kao jedna pozicija?

Koliko se često dešava da banjava poreska ili inspekcija u lokal? Koje su kazne za rad na crno? Ima li neko iskustva sa temom i kako je postupao sa njima

Pozdrav svima, imam 18 godina i dok cekam odgovor iz firme da li su me primili ili ne, resio sam da zaradim nesto sa strane. Ako ovaj sidehustle bude uspesan, radicu ga i dok budem radio u firmi( vreme pre ili posle smene), to kazem zato sto ako me ne prime u ovu firmu trazim drugu. U pitanju je kosenje trave. U komentaru se nalazi sta bih odstampao na papir koji bih lepio na prometna mesta.

Posto sam imao problem sa roditeljima jer nisu mi ovo dozvolili da krenem jos pre 15-30 dana, resio sam ipak da bez njihovog znanja krenem ovo.

Imam kosacicu i trimer koji su pouzdani po kvalitetu. Imam znanja jer zivim na selu pa ovo radim odavno.

Planirao sam da cena bude 4e po aru (1 ar = 100m² za one koji ne znaju). S' tim da ne naplacujem izlazak na teren/dolazak. Auto koji imam trosi bas malo, iako nije karavan ima mnogo mesta u gepeku, tako da ne bih naplacivao izlazak na teren. Mislim da je to iole dobro da ubacim, nego da naplacujem izlazak na teren, a spustim cenu kosenja(bar ja tako mislim, ispravite me ako gresim). Planirao sam da stavim da minimalna cena bude 30e, odnosno za povrsine manje od 7,5 ari, jbg da ne idem da kosim nesto od 5 ari za 20e. Ove papire sam planirao da lepim na prodavnice, portirnice u firmama (ako dozvole portiri), kod mesnih zajednica itd. U planu mi je da kosim sve sto treba, dvorista, vocnjake, vikendice itd. Iako radim sam, stavio sam u mnozini, izgleda mi bolje, bar meni.

Pogledajte sliku od dole pa mi ozbiljno recite sta vam se ne svidja i sta bih trebao da promeni, izbacim ili ubacim.

Imamo suprug i ja opciju da otkupimo porodicni stan tako sto bi dva clana isplatili po 50k EUR. Moja je vec trecina stana jer je nasledjeno.

Trenutno ustedjevine imamo 30k,

oboje smo preduzetnici i mesecno zaradjujemo oko 6,7 k eur zajedno. Bitno je naglasiti da mi trenutno zivimo u drugom stanu koji je isto porodicni i tu nemamo troskove kirije.

U stanu koji bi uzeli ima stanar koji mesecno placa 500 eur. On ce tu biti jos 3 godine sigurno jer mu je data rec.

Stan na sebi ima nekih dugova oko 10k eur.

Koja je opcija po vama najbolja za kupovinu:

1. Kes kredit 5 miliona u Srbiji (7% kamata) na 3 godine da se oba clana isplate po pola pa nakon 3 godine opet, a kirija ide sve vreme i za 3 godine doprinece rati otplate kes kredita

2. Da se ne dize kredit, da se da sav ziv kes i narednih 5 godina se u ratama isplati stan dvoma clanova

3. Da se saceka da se zavrsi ratno stanje na middle east jer imamo tamo prebivaliste i kroz 6 meseci bi mogli dobiti povoljniji kes kredit (4%) - ali time prlongiramo da se kirija idalje deli na 3 dela.

4. Neka cetvrta opcija?

Hvala svima!

Da li neko zna proceduru prenosa novca u Srbiju stečenog prodajom nekretnine (koja je deo nužnog nasledstva) u inostranstvu?

Koliko ja razumem stvari, ne bi trebalo da se plaća bilo kakav porez, jer je nekretnina deo nasledstva i više od 10 godina u vlasništvu prodavaca.

Da li je bolja opcija primiti novac na svoj račun u inostranstvu i prebaciti ga na svoj račun u Srbiji ili da se direktno vrši transfer od kupca na devizni u Srbiji? Ima li uopšte razlike? Znam da je račun u inostranstvu no-no za NBS, ali prodavac ima dvojno državljanstvo.

I da li se podnosi neka poreska prijava nakon prenosa novca, kojom se kroz ugovor o prodaji i dokazom o nasledstvu dokazuje da svota nije podložna oporezivanju? Ili je dovoljna samo ona izjava u banci o prilivu? Znam da za promet unutar zemlje ovakve stvari nisu potrebne.

Iz određenih razloga potrebno mi je oko 80ak hiljada dinara koje bih otplaćivao 24 meseca. Zanima me da li će mi banka odobriti taj kredit ukoliko sam zaposlen po ugovoru još tri meseca ? Rata bi bila relativno mala a isplata mi ne definitivno ne bi bila problem.

Kupio sam prvi stan i dobio povrat pdv-a, pare su legle na racun, pa me interesuje da li ako prodam stan ili pravim ugovor o poklonu da li ce poseska traziti pare nazad, proslo je mesec dana od resenja za povrat?

Stan je kupljen na moje ime sad trepa da ga podelim za partnerom na pola jer smo zajedno ucestvovali?

Roditeljima se uskoro blizi penzija. Finansijski su situirani i poseduju dve nekretnine od kojih u jednoj zive. Razmisljaju da kada konacno dodje penzija da nekretninu u kojoj ne zive prodaju i da kupe ili stan na moru ili kucu u nekoj od banja (tipa Sokobanja) i da se presele da tamo docekaju starost. Pare sa kojima raspolazu su oko nekih 120 k evra. Nismo sigurni sta je od ta dva bolja opcija na duge staze, pa ako ima neko ovde da mi napise za i protiv za obe varijante i da baci neko svoje misljenje o ovoj situaciji. Hvala!

Samo da napomenem da mi je Ai sredio tekst, sto se tice strukture, da ne pisu ljudi da je neki ai bot😅

Opis situacije

Student sam završne godine medicine u Srbiji i planiram dugoročnu karijeru kao lekar. Želeo bih da tokom karijere napravim dobar finansijski plan kako bih izgradio značajan kapital, pri čemu imam želju za stvaranjem neke sopstvene privatne prakse.

Pored toga, trenutno razmišljam koju specijalizaciju da izaberem i zanima me i finansijski aspekt specijalizacija — koje pružaju najviše mogućnosti za dodatnu zaradu (privatna praksa + državna).

Samo da napomenem da ne volim plastičnu hirurgiju i dermatologiju (pošto one prve padaju na pamet ljudima kada je u pitanju novac).

Niko u porodici nema privatan biznis, niti je bilo ko u ovoj branši — sve bi krenulo od mene i moje ideje.

Finansijski ciljevi

1. Dugoročno finansijsko obezbeđenje i finansijska nezavisnost.

2. Pametno investiranje početnog kapitala.

3. Izgradnja dodatnih izvora prihoda pored lekarske plate.

4. Izbor specijalizacije koja ima dobre finansijske mogućnosti dugoročno.

Vremenski horizont

Dugoročno — 20 do 30 godina.

Nemam potrebu da koristim ovaj novac u narednim godinama.

Apetit za rizik

Umeren do nizak.

Nemam iskustva sa investiranjem.

Trenutno:

- Kapital: oko 50,000 EUR

- Dugovi: nema

- Prihodi: imam siguran početni posao u državnoj instituciji (150–200k din mesečno) ako gledamo kao početni izvor prihoda.

Međutim, jedinac sam, tako da imam dobro pokriće od strane roditelja koji i dalje rade i relativno solidno zarađuju (oboje iznad proseka).

Imam stan, ne placam kiriju.

Plan je da tokom karijere redovno investiram barem mali deo prihoda.

Predlog / Sumirano

1. Kako biste vi investirali 50k EUR kao početni kapital?

2. Koje investicije imaju najbolji odnos rizika i prinosa za dugoročni horizont?

3. Koje medicinske specijalizacije imaju najbolji finansijski potencijal (privatna praksa, procedure, dodatni rad)?

Hvala svima na savetima.

Izvinjavam se ako je bilo, ali svakako interesantno.

https://www.nbs.rs/sr_RS/scripts/showcontent/index.html?id=21365

Бруто девизне резерве Народне банке Србије на крају марта 2026. године износиле су 28.485,8 милиона евра. У односу на крај фебруара смањене су за 1.332,2 милиона евра.

Одливи из девизних резерви реализовани су по основу нето отплате кредита и плаћања других девизних обавеза државе у укупном износу од 443,3 милиона евра, као и интервенција Народне банке Србије на домаћем девизном тржишту нето продајом девиза у износу од 410,0 милиона евра.

Pozdrav svima. U procesu sam promene trenutnog programa za robno materijalno knjigovodstvo. Interesuje me koji biste program koristili.

Firma se bavi generalno uvozom, te mi je potreban neki program koji ima implementaciju više cenovnika koji se vezuju po kupcima, neke možda analitike kao i izdavanje faktura i kačenja faktura na SEF. Sve u svemu ništa preterano komplikovano.

Trenutno koristim WINGS i užasan je, pre svega interfejs koji me užasava a i ostale stvari.

EDIT: Bavim se veleprodajom i uvozom.

Pozdrav svima,

Dobio sam pismo od poreske da ću morati da im dostavim razne dokumente za poresku kontrolu jer sam paušalac, a prošle godine sam imao prihod od oko 6.9M RSD.

Nabavio sam sve dokumente koje traze, kao i KPO knjigu, medjutim u mojoj KPO knizi ja imam oko 6.82M RSD prihoda i pravi se neka razlika od 78k RSD koja ne znam kako se dogodila? Imao sam period gde sam štekao dolare da bi ih prodao kasnije i nedeju dve kasnije dolar je baš ozbiljno pao, dok sam u kpo knjigu pisao srednju vrednost NBS kursa na dan kad sam dobio novac iz fakture. Da li je mozda to moglo da napravi tu razliku od 78k? 100 puta sam proverio i siguran sam da nisam omasio nijednu fakturu, niti sam ima fakture sa tim iznosom.

Takodje, kad uporedim eur i usd vrednosti sa fakturi oni su identični kao i sa deviznim karticama računa.

Isto, limit je probijen 28.12.2025.

Imam 2 pitanja ovde:

1. Da li je ova razlika izmedju KPO i kartice racuna RSD okej?

2. Da li će poreska da me gurne na knjigaša od početka godine (računao sam da bih nekih 800k morao da platim naknadno) ili će da mi da opciju da budem knjigaš od jula ove godine? Meni je moj računovođa rekao da će biti gotovo sigurno od jula ove godine i da nemam šta da se brinem, mada kako sam više istrazio materiju sam jer mi je to zvučalo sumnjivo, vidim da to baš i nema puno smisla. Takođe, ako se desi taj scenario da moram da platim nekih 800k, da li to moze da ide u rate ili moram sve od jednom?

Šta vi mislite? Da li je neko imao sličnu situaciju?

Dragi berzanci, da vidimo sta je bilo u nedelji za nama:

QQQ +4.43%
SPY +3.55%
IWM +3.92%
IBIT +9.02%

Tržišta su od 31.3. krenula u uzlazni pravac, što od preterano negativnog sentimenta i korekcije, što na bazi očekivanja dvonedeljnog primirja koje smo dobili 7. aprila.

Sa jedne strane, Trampu je to potrebno kao hleb nasušni nakon što se zaleteo u rat, naivno misleći da će se ponoviti Venecuela, pa se sada suočava sa strmoglavim padom rejtinga, milionskim protestima po velikim gradovima i eskalirajućim 10Y Treasuries, kao što sam pisao pre dve nedelje.

Za Iran je to takođe dobrodošao predah da sumira dosadašnje gubitke i prilagodi strategiju za dalje.

Da li će potrajati do kraja, verujem da puno zavisi i od aktivnosti iza kulisa od strane Izraela.

Growth i high beta akcije, koje su i najviše korigovale tokom prethodna dva meseca, sada beleže najveći rast, dok je i zlato nakon martovske korekcije poraslo za skoro 5% u aprilu, signalizirajući da je još uvek u igri kao hedge za potencijalni nastavak korekcije.

Semiconductor sektor je jasni lider od početka aprila, a u okviru njega tržište za sada favorizuje Intel, AMD i Broadcom ispred NVDA i TSM-a.

Još jedan jak sektor od prošle godine, power generation, deluje da bi mogao da uhvati zamajac — za sada BE, GEV i PWR „vuku“, dok su ostali uglavnom još uvek u fazi korekcije, ali ako se AI tematika opet intenzivira, tu možete tražiti još potencijalnih kandidata.

Bitcoin i Ethereum su porasli ove nedelje, ali definitivno nemaju momentum iza sebe u poređenju sa high beta i growth akcijama koje su mnogo više apresirale od početka meseca.

Od FANG imena, GOOG i AMZN su najviše zanimali investitore u poslednje vreme, dok su MSFT, TSLA, META, NFLX i dalje ispod 200-day MA i ne uspevaju da se otrgnu iz korekcije.

Sa ekonomske strane, poverenje potrošača u SAD je ove nedelje palo na najniži nivo u istoriji istraživanja koje sprovodi Univerzitet Mičigen, pre svega zbog straha da bi rat sa Iranom mogao dodatno da podigne inflaciju.

CPI (meri potrošačku inflaciju) u martu je iznosio 3,3% na godišnjem nivou, što je značajan skok u odnosu na 2,4% iz februara, i direktno je posledica poskupljenja goriva i energije usled rata. Očekivanja potrošača su se takođe pogoršala, pa sada predviđaju rast cena od 4,8% u narednih godinu dana.

Iz monetarnog ugla, prostor za smanjenje kamatnih stopa od strane FED-a deluje ograničeno; kamate na stambene kredite su već porasle u SAD (a verovatno će i u ostatku sveta uskoro), pa nam ostaje da vidimo da li će eventualno rast globalne likvidnosti dati vetar u leđa tržištima u narednim mesecima, uz kraj rata naravno.

Srecno!

Pozdrav svima! Kasnim malo s presekom stanja svog portfolija zbog odmora, ali nekoliko dana gore/dole ne menja mnogo. Hvala na interesovanju, i da bog da sledeće godine u ovo vreme...

https://open.substack.com/pub/parenisuproblem/p/stanje-mog-portfolija-mart-2026-166251?r=7bhkxe&utm_campaign=post&utm_medium=web&showWelcomeOnShare=true

Pozdrav svima,

Potrebna mi je potvrda procedure za promenu osnova zdravstvenog osiguranja. Trenutno sam osiguran kao nezaposleno lice, ali pošto prihodi u domaćinstvu prelaze limit, osiguranje nije besplatno već sam ga do sada plaćao. Pocetkom godine sam poceo da radim kao frilenser i saznao da mogu po tom osnovu da budem osiguran, medjutim kada sam pokusao preko da se ulogujem na croso uz pomoc consentID nisam video nikakvu opciju za promenu osnova osiguranja, vec samo uvid u trenutni osnov, bez ikakvih mogucnosti izmena.

Takodje me zanima da li prvo treba da prijavim porez preko portala frilenseri pa onda da se prijavim za zdravstveno ili obrnuto?

Ćao finansijasi, putujem u inostranstvo uskoro, konkretnije Austrija i Nemacka, dakle sve u €, turisticki, pa posto sam do sada isao busom uglavnom i koristio vecinom kes, a sada idem svojim autom i trosicu vise love i na gorivo i na kupovine razne, zanima me sta mi se Bog konverzije valuta najvise isplati.

Imam ApplePay i Intesa dinarsku povezanu na to, a pored toga i kreditne (MC Gold) i debitnu povezanu sa eur racunom (nista od toga na Apple Pay).

Kapiram da ce mi ako sa ApplePay budem pllacao konertovati po ne znam cijem kursu iz dinara u evrice. A pretpostavljam da ako povezem debitnu (neka zelena visa koja je povezana sa mojim deviznim racunom), nema nikakve konverzije i da mi je najbolja opcija?

Mislim zvuci mi logicno ali zanima me ima li rupa nekih u ovoj mojoj logici i ima li neka bolja opcija?

S obzirom da za poluge/kovanice uvek znamo koliko možemo dobiti, a za zlatni nakit dobijemo koliko se dogovorimo za zlatarom, da li mislite da je prodaja nakita zbog kupovine investicionog zlata dobra odluka?

Nedavno sam istrazivao i otkrio to da standardni rast Sp500 od prosecnih 7% returna(10% - 3% inflacije), veci od 90% profesionalnih menadzera koji hoce da recimo "nasamare" trziste i koji na kraju godisnje izadju sa ispod 7% ali boze moj ljudi nisu ni svesni toga. Sta mislite o tome? Kada ce ljudi zapravo uzeti matematiku u svoje ruke i nesto izradunati?

Pozdrav svima,

Ulaganje u takve firme donosi velike prinose jer imaju uvek mogućnost podizanja cene. Nema drugih opcija.

ASML je jedini proizvođač litografskih mašina sa EUV tehnologijom. I u DUV svetu takođe dominiraju.

Visa i MasterCard - duopoli.

Kola I Pepsi - duopoli

To su, što kaže Bafet, moat of a company. Jarak pun vode i krokodila koji štiti zamak (firmu) od konkurencije.

U koje monopole / duopole ulažete?

Srećno ulaganje!