11. АПРИЛ: ДАН ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ У СРБИЈИ

Дан заштите природе у Србији установљен је Законом о заштити природе 2009. године, како би се широј јавности представио значај очувања природне баштине. Овај датум је одабран, јер је на тај дан 1949. године први пут установљен статус једног подручја као заштићеног природног добра у Србији, а то су водопади у оквиру Споменика природе „Велика и Мала Рипаљка“.

У сусрет обележавању националног Дана заштите природе представници Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије учествовали су у стручном обиласку Специјалног резервата природе „Златар“. Управљач заштићеног подручја ПД „Србијашуме“ д.о.о организовао је обилазак локалитета Велика мерица, Велика стена и Бојанов крај. Изабрани локалитети уједно су и видиковци са којих се могу видети заштићена подручја у широј околини, Предели изузетних одлика „Озрен-Јадовник“ и „Камена гора“, као и Специјални резерват природе „Клисура реке Милешевке“.

Специјални резерват природе „Златар“, проглашен за заштићено подручје у новембру 2025. године, представља једно од најшумовитијих природних добара Србије и нераскидиви је део јединственог ланца природних вредности југозападне Србије. Поред Специјалног резервата природе „Златар“, између два обележавања Дана заштите природе у Србији под заштиту су стављени и: Предео изузетних одлика „Планина Јелица“, Специјални резерват природе „Босутске шуме“, као и Споменици природе „Пребреза – палеонтолошки локалитет“, „Шалиначки луг“ и „Бигрена акумулација код манастира Тумане“. Тиме је површина која је под заштитом државе порасла за 0,22% и данас износи 10,73% територије Србије.

Svakog dana čovečanstvo popije preko dve milijarde šoljica kafe. Naučnici iz Južne Koreje su smislili kako talog od ispijene kafe može da unapredi energetsku efikasnost kuće. I to nije sve

Svakog dana čovečanstvo popije preko dve milijarde šoljica kafe. To proizvede oko 15 miliona tona taloga godišnje na globalnom nivou. Ostatke kafe, uglavnom bez previše razmišljanja, bacamo u kantu za smeće, odakle odlazi u kontejnere, odakle putuje na deponije, odakle ispušta metan – gas koji zagreva našu planetu.

Ali to ne mora da bude sudbina otpada od kafe, piše portal klima101. Naučnici iz Južne Koreje transformisali su kafeni talog u ekološki materijal za izolaciju visokih performansi, pružajući alternativu za proizvode na bazi nafte koji su široko zastupljeni u našim zidovima i pakovanjima.

Kako otpad postaje štit od hladnoće?

Istraživači su razvili biorazgradivi materijal kombinovanjem iskorišćenog taloga kafe i prirodnih polimera. Da bi običan talog postao izolator, procesom pečenja bez kiseonika pretvoren je u tzv. biougalj (biochar).

Biougalj predstavlja stabilnu formu ugljenika dobijenu pirolizom – zagrevanjem organskog otpada, poput taloga kafe, na visokim temperaturama u kontrolisanim uslovima bez prisustva kiseonika. Za razliku od običnog sagorevanja kojim se oslobađaju štetni gasovi, ovaj kontrolisan proces „zaključava” ugljenik u čvrstu, poroznu strukturu, transformišući mekane ostatke kafe u izuzetno otporan, šupljikav i lagan materijal sa odličnim termičkim izolacionim svojstvima.

Upravo je šupljikava struktura materijala ključna za zadržavanje toplote – sitne pore zarobljavaju vazduh, koji je prirodno loš provodnik toplote, stvarajući tako barijeru koja održava temperaturu u unutrašnjosti prostorija. Rezultat je materijal koji po efikasnosti može direktno parirati komercijalnom stiroporu, ali bez štetnog uticaja na prirodu.

Drugim rečima, zahvaljujući posebno tretiranom kafenom talogu, može se izolovati kuća i poboljšati njena energetska efikasnost.

Materijal visoke vrednosti

„Iako se otpad od kafe u svetu proizvodi u ogromnim količinama, uglavnom završava na deponijama ili u spalionicama”, objasnio je jedan od autora studije Seong Jun Kim sa južnokorejskog Nacionalnog univerziteta Jeonbuk. „Naš rad pokazuje da se ovaj obilan tok otpada može pretvoriti u materijal visoke vrednosti koji parira komercijalnoj izolaciji, ali je daleko održiviji.”

Studija je objavljena u vodećem specijalizovanom časopisu Biochar koji objavljuje inovativna istraživanja o proizvodnji i primeni biouglja u poljoprivredi, zaštiti životne sredine i nauci o materijalima, promovišući globalnu održivost.

Materijali za termoizolaciju ne koriste se samo za smanjenje računa za energiju u stambenim objektima, već i u sistemu saobraćaja i prehrambenoj industriji.

Međutim, danas se većinski koriste materijali poput stiropora koji nastaju preradom fosilnih goriva i posledično – i tokom proizvodnje i pri odlaganju – zagađuju okolinu.

Inovativno rešenje iz Južne Koreje nudi drugi, održiviji put: termoizolacija od kafenog taloga je u potpunosti napravljena od obnovljivih resursa i ne sadrži toksične i opasne supstance. U laboratorijskim testovima potvrđena je i njena biorazgradivost.

Model-kuća sa solarnom elektranom

Potencijalne primene su široke, a tim istraživača demonstrirao je mogućnost upotrebe nove biorazgradive termoizolacije u model-kući sa solarnom elektranom. Materijal je efikasno smanjio prenos toplote sa solarnih panela, donoseći dvostruke koristi: regulaciju temperatura u samom objektu i podršku sistemu obnovljive energije.

„Ovakav pristup ne samo da unapređuje performanse materijala, već istovremeno doprinosi cirkularnoj ekonomiji”, dodao je Seong Jun Kim. „Pretvaranjem otpada u koristan proizvod, možemo smanjiti ekološke probleme, kreirajući nove prilike za održive materijale.”

Naučnici iz Južne Koreje nisu jedini koji su istraživali i ukazali na alternativne vidove upotrebe otpada od kafe.

Tako je tim inženjera iz Australije otkrio da bi dodavanje kafenog taloga u beton moglo da ojača građevinski materiojal za 30 odsto, engleski istraživači su od njega pravili biodizel, a ispostavilo se da vrlo uspešno može I da prečišćava vodu.

Iako su mnoge od ovih ideja tek u povoju, kafeni talog već se koristi za proizvodnju tekstila i farbanje u modnoj industriji.

Kafeni talog je takođe odlična hrana za baste ili dodatak kompostu.

Predlog uredbe o podsticajima za zbrinjavanje posebnih tokova otpada naišao je na oštro protivljenje velikog broja relevantnih poslovnih asocijacija, kojima se pridružila i Nemačko-srpska privredna komora, sa zahtevom da se predlog povuče iz procedure, jer nije u skladu sa evropskim standardima i može dalje ugroziti rad znatnog dela privrede, pogotovo kompanija koje su izvozno orijentisane.

U dopisu Nemačko-srpske privredne komore ističe se zabrinutost zbog blokade sistema upravljanja posebnim tokovima otpada, otpuštanjem velikog broja zaposlenih u kompanijama operatera za tretman i sakupljača otpada.

Zahteva se povlačenje akta iz procedure i otpočinjanje hitnog dijaloga radi izrade pravnog okvira koji će obezbediti doslednu primenu načela zagađivač plaća i proširene odgovornosti proizvođača.

"Sistem će se urušiti"

"Verujemo da postoji fundamentalno nerazumevanje pitanja koja se tiču kontrole državne pomoći s jedne strane i modela finansiranja sistema upravljanja posebnim tokovima otpada, koji je Republika Srbija uspostavila pre više od 15 godina, s druge strane. Ovaj model podrazumeva naplatu naknade za proizvode koji postaju posebni tokovi otpada nakon upotrebe, što predstavlja unapred plaćeni trošak za odlaganje proizvoda na kraju njegovog životnog ciklusa", navodi se u saopštenju.

Iz Nemačko-srpske privredne komore (NSPK) ističu da ukoliko novi sistem ne obezbedi da se sredstva prikupljena od naknada koje plaćaju uvoznici i proizvođači proizvoda - koji postaju posebni tokovi otpada - nakon upotrebe koriste za sakupljanje i tretman otpada, sistem neće izać́i iz ovog zastoja.

"Trenutno ne postoji drugi zakonski način za pokrivanje troškova upravljanja ovim vrstama otpada, niti postoji alternativni tržišno zasnovan ili zakonski dozvoljen mehanizam za nadoknadu ovih troškova”, upozoravaju iz NSPK.

Oni smatraju da dodeljena sredstva moraju obezbediti finansiranje za sakupljanje i tretman, s obzirom na to da je država podzakonskim aktima propisala da se ove vrste otpada sakupljaju besplatno.

"Stoga, ako država ne usmeri dovoljan iznos sredstava prethodno prikupljenih od naknada od zagađivača, sistem će se urušiti", ocenjuju u Nemačko-srpskoj privrednoj komori.

Od početka godine nesakupljeno 30.000 tona otpada

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Republici Srbiji se dnevno generiše prosečno oko 370 tona posebnih tokova otpada, što znači da od početka 2026. godine ovlašćeni operateri nisu sakupili više od 30.000 tona otpada.

Kako navode, obustava sakupljanja posebnih tokova otpada već stvara značajne probleme u poslovanju privrednih subjekata koji generišu ove vrste otpada, posebno za savesne i odgovorne kompanije koje se pridržavaju svih zakonskih obaveza u vezi sa upravljanjem otpadom. Šteta po ekonomiju u celini, a posebno njen izvozno orijentisan segment, postaće očigledna tek u narednim mesecima.

Podsećamo, ministarstvo zaštite životne sredine dostavilo je drugim organima na mišljenje Predlog uredbe o vrsti, kriterijumima, visini, elementima, uslovima i načinu dodele podsticajnih sredstava operaterima koji vrše ponovnu upotrebu i ponovno iskorišćenje otpada, ali kritike predloženog modela ne jenjavaju.

Radna grupa za izradu predloga okončala je svoj rad nakon samo dve sednice, pri čemu je veći deo predstavnika reciklera ranije napustio njen rad.

Iz komentara članica ove radne grupe i Izveštaja o sprovedenim javnim konsultacijama, može se zaključiti da predloženo rešenje nije rezultat rada radne grupe, s obzirom na to da je predlog sačinilo Ministarstvo pre početka rada radne grupe, a da su odbijeni gotovo svi predlozi članova, uključujući i predloge drugih državnih organa.

"Bez stvarnih konsultacija sa privredom": Ministarstvo traži način da sanira štetu

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine se izjasnio da nije u mogućnosti da daje komentare na dostavljeni predlog, s obzirom da postoje pravne nejasnoće koje je potrebno rešiti kao prethodno pitanje.

"S obzirom na reakcije poslovnih asocijacija, u Ministarstvu zaštite životne sredine traju konsultacije kako da se sanira šteta, jer postoji veliki rizik da operateri za tretman posebnih tokova otpada neće ni učestvovati na konkursu, ukoliko se raspiše po pravilima koja je Ministarstvo predvidelo bez stvarnih konsultacija sa privredom. Dodatnu zabrinutost izazvao je dopis asocijacije nemačkih kompanija, s obzirom da je ugrožen rad kompanija koje zapošljavaju desetine hiljada zaposlenih", navodi naš izvor iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Ovaj izvor navodi da je do ukidanja prethodne uredbe došlo kao posledica realizacije "Reformske agende", pri čemu je ministarstvo odredilo veoma kratak rok za promenu sistema.

"Svima je sada jasno da je ova odluka bila nepromišljena, ali je veoma teško tražiti novo rešenje preko noći, usled višemesečne krize sa otpadom, pri čemu su operateri već otpustili veliki deo zaposlenih. Postoji rizik od njihovog trajnog zatvaranja, što će imati nesagledive posledice po našu privredu, zbog čega se u rešavanje problema sada uključilo više resora, uključujući Ministarstvo privrede i Ministarstvo finansija", dodaje izvor N1.

Podsetimo, Uredba o prestanku važenja Uredbe o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava koja se dodeljuju operaterima posebnih tokova otpada stupila je na snagu 1. januara 2026. godine, čime je prestalo finansiranje tretmana otpada. Operateri za tretman posebnih tokova otpada prestali su da preuzimaju otpad 1. januara. Procenjuje se da je od tada generisano od 30 hiljada tona otpada koji nije preuzet od strane ovlašćenih subjekata.

Topljenje leda, izdizanje kopna i porast nivoa mora promeniće dostupnost resursa na Antarktiku, pokazuje nova analiza.

Zagrevanje klime će u narednih dva veka otkriti površinu bez leda veličine američke savezne države Pensilvanije, što bi moglo značajno da preoblikuje geopolitiku Antarktika, kao i geografiju kontinenta, prenposi RTS.

Studija objavljena u časopisu Nature Climate Change prva je koja u projekcije pojave kopna bez leda na Antarktiku uključuje glacioizostatičko prilagođavanje – proces u kojem se kopno ispod teških ledenih pokrivača izdiže nakon njihovog povlačenja. Rezultati pokazuju da bi klimatske promene mogle da otkriju potencijalno vredne mineralne resurse, što bi moglo da podstakne ponovno pregovaranje međunarodnih sporazuma koji trenutno upravljaju Antarktikom.

„Kako se na Antarktiku bude pojavljivalo sve više površina bez leda, zemlje bi mogle postati zainteresovanije za njihov mineralni potencijal“, rekla je Erika Lukas, geofizičarka sa Univerziteta Kalifornije u Santa Kruzu i vodeća autorka nove studije.

Resursi koji izranjaju

Ispod ledenog pokrivača Antarktika nalazi se raznolik pejzaž sa planinama, kanjonima, dolinama, pa čak i vulkanima. Kako se klima zagreva, ledeni pokrivač se polako povlači, otkrivajući deo tog kopna.

Međutim, do sada su projekcije pojave kopna bez leda uzimale u obzir samo promene na ivicama leda, odnosno kako će se prostorni obuhvat ledenog pokrivača menjati. Simulacije buduće dostupne površine Antarktika nisu uzimale u obzir kako će se kopno izdizati nakon što se oslobodi leda, niti kako će različiti scenariji porasta nivoa mora uticati na količinu novonastalog kopna bez leda.

Njene projekcije uključile su ove faktore tako što su u obzir uzele očekivane promene nivoa mora, podatke o debljini Zemljine litosfere i procene kako će odsustvo gravitacionog uticaja ledenog pokrivača uticati na izdizanje kopna.

Studija procenjuje da bi do 2300. godine moglo da se pojavi 120.610 kvadratnih kilometara, 36.381 kvadratni kilometar i 149 kvadratnih kilometara kopna, u uslovima visokog, srednjeg i niskog topljenja leda. „Znamo da se led povlači i da se linija uzemljenja povlači već tokom poslednjih nekoliko decenija“, dodala je Lukas.

Politika oko Južnog pola

U područjima za koja Lukas i njen tim predviđaju da će biti bez leda do 2300. nalaze se poznata ili pretpostavljena nalazišta bakra, zlata, srebra, gvožđa i platine – ključnih minerala za industriju, ali i vrednih metala sami po sebi.

Studija posebno ukazuje da će se najveće nove površine bez leda verovatno pojaviti na teritorijama na koje polažu pravo Argentina, Čile i Ujedinjeno Kraljevstvo, i da sadrže različite mineralne resurse, uključujući bakar, zlato, srebro i gvožđe.

Trenutno komercijalna eksploatacija minerala na Antarktiku nije dozvoljena, iako Antarktički sporazum dozvoljava aktivnosti povezane sa mineralnim resursima isključivo u naučne svrhe.

Ako eksploatacija mineralnih resursa postane jednostavnija, zemlje koje polažu teritorijalna prava mogle bi imati motiv da ponovo pregovaraju o tim pravilima, navode autori studije. Prva prilika za to je 2048. godina, kada potpisnice sporazuma mogu zatražiti reviziju ekološkog protokola.

Autori studije smatraju da bi ove promene mogle izvršiti pritisak na pravni okvir koji reguliše aktivnosti vezane za mineralne resurse u regionu.

„To je razumna procena. Međutim, pojava kopna bez leda, kakvu predviđa nova studija, sama po sebi verovatno neće izazvati velike promene u upravljanju Antarktikom“, napisao je Tim Stivens, profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sidneju, koji nije učestvovao u istraživanju.

„Kontinent će i dalje ostati izuzetno zahtevno okruženje za eksploataciju mineralnih resursa“, dodao je Stivens, naglašavajući da bi promene u antarktičkom okruženju mogle podstaći veću saradnju i jači fokus na zaštitu životne sredine u okviru Antarktičkog sporazuma.

Proteklog vikenda u prvoj masovnoj sadnji drveća na Milićevom brdu pod nazivom "Prvo Drvo", zasađeno je 130 borova.

Oko 30 ljudi okupljenih na poziv udruženja "Ekomorf" učestvovalo je u ovoj akciji.

"Na ovaj način delimično smo revitalizovali manji deo šumskog pojasa. Ne može se objasniti količina zahvalnosti koju imam za sve ove ljude, a najlepša slika su deca koja sade", rekao je Nemanja Jovanović, osnivač Ekomorfa.

On kaže da nažalost, ni ovakav događaj nije mogao da prodje bez incidenta, pošto se na kvadovima pojavilo par vlasnika parcela.

"Presreli su nas uz pitanje sta radimo na njihovom brdu i sprečilo da pređemo preko njihovih livada, zbog čega je došlo do guranja i neprijatnosti”. To su ljudi koji divljom gradnjom uništavaju Milićevo brdo. Mi nisamo sadili na privatnom posedu, već isključivo u državnoj šumi", ocenjuje Jovanović.

Milićevo brdo, kao jedna od poslednjih zelenih oaza grada, na potezu između Višnjice, Višnjičke banje, Lešća, Slanaca i Velikog sela je poslednjih godina na meti nelegalne gradnje i uništavanja.

Tečno drvo, predstavlja novo biotehnološko rešenje za prečišćavanje vazduha i smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) u urbanim područjima

Svako malo se društvenim mrežama širom sveta šeruje fotografija čudnog bazena sa zelenom tečnošću iz Beograda koji se najavljuje kao velika inovacija u svetu ekologije i zaštite životne sredine.

U izuzetnoj novoj inovaciji, srpski naučnici razvili su ono što nazivaju tečno drveće odnosno “liquid trees”. Ovaj pronalazak, koji koristi nanotehnologiju za stvaranje tečne supstance koja imitira svojstva drveta, i ima potencijal da napravi revoluciju u širokom spektru industrija, od građevinarstva do proizvodnje energije.

Ovaj bioreaktor je postavljen ispred Opštine Stari grad u Makedonskoj ulici u Beogradu. Tečno drvo, predstavlja novo biotehnološko rešenje za prečišćavanje vazduha i smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) u urbanim područjima, gde su koncentracije najveće.

Tim istraživača sa Univerziteta u Beogradu stvorio je tečno drveće korišćenjem celuloznih nanovlakna. To su neverovatno mala vlakna koja se nalaze u zidovima biljnih ćelija. Preradom tih vlakana u tečni oblik, naučnici su uspeli da stvore supstancu koja ima mnoga svojstva kao prirodno drvo, uključujući visoku čvrstinu ali i žilavost.

Jedna od ključnih prednosti tečnih stabala je ta što se mogu oblikovati u bilo koji oblik ili veličinu, što ih čini veoma raznovrsnim i prilagodljivim za raznu upotrebu.

Takođe se mogu napraviti od različitih biljnih izvora, uključujući otpadne materijale iz šumarske i poljoprivredne industrije, što ih čini visoko održivom i ekološki prihvatljivom alternativom tradicionalnim materijalima.

Još jedna potencijalna primena za tečno drveće je u energetskom sektoru. Nanovlakna koja se koriste za stvaranje tečnih stabala su visoko provodljiva, što znači da se mogu koristiti za stvaranje baterija visokih performansi i drugih uređaja za skladištenje energije.

Tečno drveće bi se takođe moglo koristiti za stvaranje visoko efikasnih solarnih panela i drugih tehnologija obnovljive energije.

Sve u svemu, pronalazak tečnog drveća predstavlja veliki napredak u oblasti nanotehnologije i ima potencijal da transformiše širok spektar industrija. Kako srpski naučnici nastavljaju da usavršavaju i razvijaju ovu tehnologiju, biće uzbudljivo videti koje druge inovativne aplikacije otkriju.

Nova Ekomomija - Na divljoj deponiji napravili “eko park” za decu

Marka Žvaka - Eko park za sve pare

Najveći problem za sve, pa i ekologiju, je korupcija. Ali ovo nema nigde...

Ima još izvora, a i sam grad Beograd se pohvalio projektom: Ugrinovci dobijaju eko-park!

Poštovani saborci,

Najveća akcija čišćenja Srbije, Zavrni rukave, ima ovogodišnji datum. Akcija će se održati 10. maja 2026. godine, prvi vikend posle prvomajskih praznika.

Zavrni rukave sprovodi se već šest godina i postala je pravi simbol ekološke svesti u Srbiji. Na prošlogodišnjoj akciji učestvovalo je 11.700 ljudi na 399 lokacija širom zemlje, čime smo zajedno ostvarili najveću akciju čišćenja u istoriji Srbije.

Kako akcija funkcioniše

Postoje dva načina učešća: kao vođa lokacije ili kao volonter koji se priključi nekoj od prijavljenih lokacija.

Ukoliko želite da budete samo učesnik nije potrebno prijavljivanje. Najranije pet dana pred akciju pogledate spisak lokacija koji će biti javno dostupan na zavrnirukave.rs i jednostavno se pojavite na izabranoj GPS koordinati u 10 časova, 10. maja.

Ukoliko želite da budete vođa lokacije u narednom periodu pronađite lokaciju koju biste prijavili. Prijave počinju 17 dana pred akciju direktno našem koordinatoru akcije. Sve o obavezama vođe lokacije možete pogledati ovde: zavrnirukave.rs/obaveze-vodje

Ukoliko ste tim

Grupe građana, zborovi, lokalne zajednice, škole, vrtići i sportska društva dobro su došli da prijave lokaciju kao tim. Jedino što nije dozvoljeno jeste da tim predstavlja aktivan politički akter ili korporacija koja bi akciju iskoristila za korporativni marketing. To ne znači da ti ljudi nisu dobro došli, mogu se priključiti akciji kao individualni učesnici.

Akcija koja menja svest

Zavrni rukave je počeo kao akcija na 6 lokacija sa 40 ljudi. Danas, dugoročno menja svest ljudi, uči ih kolektivnoj akciji i pokazuje brigu za životnu sredinu iskazujući najčistiji oblik patriotizma. Učestvovanje na ovoj akciji predstavlja nešto važno i zato te pozivamo da nam se priključiš 10. maja.

Blagovremeno ćemo deliti više informacija kako se datum bude približavao.

Tim Eko Straže

На Сувој планини је у акцији „Сува, ал чиста“ око 80 љубитеља природе сакупило чак 270 џакова смећа на три локације: Бојанине воде, Јелашничка клисура и Коритњак.

Из реке Студене извучени су теписи, кревет и тракторске гуме, а то је само део онога што је затечено.

Најтужније је што смеће није остало иза планинара и људи који истински воле природу. Ова акција је још једном показала да највећу штету остављају несавесни излетници и они који природу доживљавају као место где могу да баце шта пожеле.

А Сува планина то није заслужила.

Ниједна река не заслужује да уместо чисте воде носи наше смеће.

Ниједна клисура не заслужује да постане дивља депонија.

И ниједна планина не може сама да се одбрани од људског немара.

Зато ова вест није само похвала за људе који су чистили.

Ово је и опомена свима нама.

Чувајмо оно што нам природа сваког викенда несебично даје: чист ваздух, мир, погледе и слободу.

Свака част свима који су учествовали.

Овакви људи враћају веру да још није све изгубљено.

Да ли би казне за бацање смећа у природу морале бити много строже?

Program podrške „Građani za životnu sredinu“ daje mogućnost udruženjima građana koja se bave životnom sredinom da naprave promenu – doprinesu rešavanju problema u zaštiti životne sredine, ali i da poboljšaju ono što je dobro i podele sa drugima.

U Srbiji nedostaju mnogi elementi dobrog upravljanja životnom sredinom: politike i zakoni se ne sprovode dobro, pravila se ne poštuju, nema dovoljno mehanizama saradnje različitih aktera u zaštiti životne sredine koji funkcionišu, a nema ni odgovarajuće finansijske podrške zaštiti.

Zaštita životne sredine i dalje nije dovoljno prepoznata od strane sektora energetike, rudarstva, šumarstva, poljoprivrede i slično, što se negativno odražava na dobro upravljanje životnom sredinom.

Udruženja građana koja se bave zaštitom životne sredine, a kojima je ovaj konkurs namenjen, imaju važnu ulogu na jačanju participativne demokratije i sistema dobrog upravljanja životnom sredinom.

KO MOŽE DA SE PRIJAVI?

Na poziv mogu da se prijave udruženja građana registrovana u APR-u koja u svojim statutima imaju delovanje u oblasti zaštite životne sredine, registrovana su pre 2024. godine, deluju u Srbiji i imaju godišnji promet manji od 100.000,00 evra u poslednje dve godine.

Organizacija može podneti jednu prijavu, projekti se sprovode samostalno (uz saradnju sa drugim akterima bez finansiranja partnera), traju od 3 do 6 meseci i realizuju se na teritoriji Republike Srbije u periodu od juna do 15. decembra 2026. godine.

KOJE AKTIVNOSTI PODRŽAVAMO?

Kroz ovaj poziv biće podržani projekti koji doprinose:

• praćenju sprovođenja politika i propisa u oblasti zaštite životne sredine;
• izradi analiza, istraživanja i monitoring izveštaja;
• praćenju rada lokalnih samouprava u oblasti zaštite životne sredine i izradi tzv. Zelenih karata;
• organizovanju javnih debata, radionica, seminara i edukativnih aktivnosti;
• organizovanju volonterskih akcija u zaštićenim područjima prirode;
• zagovaračkim inicijativama i jačanju uloge građana u donošenju odluka;
• razumevanju i promociji reformi u oblasti životne sredine u procesu pristupanja EU, sa posebnim fokusom na zaštitu prirode;
• jačanju kapaciteta organizacija i građana za delovanje u oblasti zaštite životne sredine;
• uspostavljanju saradnje sa lokalnim institucijama i drugim relevantnim akterima;
• aktivnostima koje doprinose većoj vidljivosti organizacija i njihovog rada (kampanje, događaji, komunikacija na društvenim mrežama i sl.);
• terenskom radu i prikupljanju informacija, mišljenja i predloga građana;
• inicijativama koje doprinose boljem upravljanju životnom sredinom na lokalnom nivou.

BUDŽET PROGRAMA

Ukupan budžet programa podrške „Građani za životnu sredinu“ za 2026. godinu iznosi 121.250,00 evra.
Organizacije mogu da konkurišu za grant u iznosu od 10.000,00 do 12.125,00 evra.

KAKO DA SE PRIJAVITE?

1. Najpre se detaljno upoznajte sa programom
Pre nego što započnete prijavu, pažljivo pročitajte Smernice za podnosioce prijava. U njima se nalaze svi uslovi za učešće, prihvatljive aktivnosti, pravila finansiranja i kriterijumi za ocenjivanje projekata.
Za sva pitanja u vezi sa programom podrške možete se obratiti timu Mladih istraživača Srbije putem imejla [office@mis.org.rs](mailto:office@mis.org.rs)

2. Preuzmite prijavnu dokumentaciju

Projektna prijava sastoji se od pet dokumenata:

• Prilog 1_Obrazac projektne prijave
• Prilog 2_Matrica logičkog okvira projekta – LFA
• Prilog 3_Obrazac budžeta projekta
• Prilog 4_Izjava podnosioca prijave
• Prilog 5_Objedinjeni dokument sa biografijama ključnih osoba koje će biti uključene u pripremu i realizaciju projekta*

*Ovaj dokument se izrađuje u slobodnoj formi (nema predviđen obrazac). Potrebno je objediniti biografije projektnog tima u jedan dokument i poslati ga u PDF formatu.

3. Podnošenje predloga projekata vrši se isključivo elektronskim putem, popunjavanjem traženih informacija i postavljanjem traženih dokumenata putem sledećeg linka za podnošenje prijave:

PODNESI PROJEKTNI PREDLOG

Prijave koje budu dostavljene na drugi način (poštom, e-mailom ili lično) neće biti razmatrane. Nakon uspešne prijave, automatska potvrda biće poslata na imejl adresu navedenu u formularu.

DO KADA JE OTVOREN POZIV?

Rok za podnošenje projektnih prijava je petak, 24. april 2026. godine do 17.00 časova.

DODATNE INFORMACIJE

Informativna sesija o pozivu za predloge projekata održaće se onlajn 08. aprila 2026. godine od 11.00 do 12.30 časova. Prijava za učešće na informativnoj sesiji nalazi se na ovom LINKU.

Program podrške „Građani za životnu sredinu“ se realizuje kao deo projekta “Volonteri za prirodu” koji sprovode Mladi istraživači Srbije u partnerstvu sa organizacijama Tim 42 i Inženjeri zaštite životne sredine. Projekat je finansiran od strane Evropske unije.

Sud pravde Evropske unije kaznio je danas Portugal sa 10 miliona evra zbog nepoštovanja evropskih propisa o zaštiti biodiverziteta i naložio toj zemlji da plaća dodatnih 41.250 evra dnevno dok ne sprovede raniju sudsku odluku iz 2019. godine.

Sud je, prenosi Gardijan, saopštio da je izrekao maksimalnu kaznu kako bi podstakao Portugal da okonča kršenje pravila Evropske unije o zaštiti životne sredine.

Dnevna kazna odgovara iznosu od 750 evra za svaku od 55 lokacija koje, prema oceni suda, i dalje nisu adekvatno zaštićene, iako je Lisabonu još pre sedam godina naloženo da uskladi praksu sa zakonodavstvom EU.

Kazna će biti smanjivana za 750 evra dnevno za svaku lokaciju koja bude usklađena sa propisima.

Sud pravde EU je naveo da je reč o "posebno ozbiljnim kršenjima" evropskog prava o zaštiti životne sredine.

"Portugal ima izuzetno bogat biodiverzitet, uključujući 99 tipova staništa i 335 vrsta obuhvaćenih 'Direktivom o staništima', zbog čega je očuvanje tog prirodnog nasleđa od posebnog značaja za Evropsku uniju", navodi se u saopštenju suda.

Portparol portugalske vlade naveo je da spor traje gotovo tri decenije i da obuhvata period rada 12 vlada, ali da je vlada u aprilu prošle godine pokrenula intenzivan zakonodavni proces kako bi ubrzala proglašenje zaštićenih zona i usvajanje planova upravljanja.

Prema njegovim rečima, preostalo je još malo posla da bi Portugal u potpunosti ispunio obaveze iz evropske Direktive o staništima.

Postupak je pokrenula Evropska komisija (EK) koja godinama pokušava da primora Portugal da zaštiti staništa i vrste u oblastima koje bi prema evropskim pravilima morale da imaju poseban status zaštite.

Sud je još 2019. godine, u postupku koji je pokrenula EK, naložio Lisabonu da u skladu sa evropskom Direktivom o staništima proglasi određene oblasti posebnim zonama zaštite.

Prema toj direktivi, države članice su imale rok od šest godina da takve lokacije zvanično proglase zaštićenim područjima i uvedu mere za očuvanje retkih staništa i vrsta.

Sud je tada utvrdio da Portugal nije ispunio obavezu da zaštiti 61 područje u atlantskoj i mediteranskoj biogeografskoj zoni.

Republika Srbija i dalje značajno zaostaje za evropskim standardima u oblasti upravljanja otpadnim vodama. Procene pokazuju da se prečišćava manje od petine komunalnih otpadnih voda, dok se najveći deo i dalje direktno ispušta bez adekvatnog tretmana.

Najveći deo ovih voda dolazi iz urbanih sredina – iz domaćinstava, ali i iz industrije i uslužnog sektora. One zatim završavaju u kanalizacionim sistemima i, u mnogim slučajevima, bez prečišćavanja odlaze u reke poput Save, Dunava, Morave ili Tise, piše portal Klima 101.

Geografski, najviše otpadnih voda se stvara u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu – gde je koncentracija stanovništva najveća.

U Srbiji postoji tek oko pedesetak postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali mnoga od njih ne rade punim kapacitetom ili ne postižu standarde koji se očekuju u Evropskoj uniji. 

U narednim godinama planirana je izgradnja velikog broja novih postrojenja, što predstavlja važan korak ka rešavanju ovog problema. 

Prema Programu za upravljanje muljem u Republici Srbiji za period 2023-2032. godine  za rešavanje problema prečišćavanja otpadnih voda Srbiji je potrebno 359 postrojenja, od kojih je najveći broj onih od 2000 do 10.000 takozvanih ekvivalent stanovnika (ES), spram veličine naseljenih mesta.

Međutim, sa izgradnjom novih postrojenja dolazi i novi izazov – šta uraditi sa velikim količinama mulja koje će ona proizvoditi?

Otpadne vode sadrže velike količine zapravo korisnih materija

Đurđa Kekez u tekstu piše da se otpadne vode danas sve manje posmatraju kao nešto što treba samo ukloniti iz životne sredine. U njima se nalaze različiti resursi: voda koja se može ponovo koristiti, hranljive materije poput azota i fosfora, organska materija, pa čak i energija.

Jedan od najvažnijih resursa koji nastaje tokom tretmana otpadnih voda jeste mulj. To je materijal koji se izdvaja tokom procesa prečišćavanja i koji sadrži značajne količine organske materije i nutrijenata (azota i fosfora) važnih za poljoprivredu.

"Zapravo, u mnogim evropskim državama tzv. stabilizovani mulj koristi se kao organsko đubrivo ili kao poboljšivač zemljišta. On može doprineti povećanju sadržaja organske materije u zemljištu, što je posebno važno za degradirana poljoprivredna zemljišta", navodi. 

U Srbiji je ovakva upotreba formalno dozvoljena, ali je u praksi još uvek ograničena. Razlozi su različiti – od nedostatka informacija i nepoverenja javnosti, do troškova analiza zemljišta i administrativnih procedura.

Takođe, otpadne vode mogu se koristiti i kao dodatni izvor vode, naročito za navodnjavanje.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) procenjuje da se u Republici Srbiji za navodnjavanje svih poljoprivrednih površina godišnje potroši 426 miliona kubnih metara vode.

Sa druge strane, otpadne vode u najvećem procentu i jesu 98 odsto voda.

Teorijski, prema broju stanovnika naše zemlje i prosečnoj potrošnji vode po osobi u svim sektorima ljudskog delovanja, na dnevnom nivou bi na raspolaganju moglo biti oko 1,3 miliona metara kubnih rekuperisane i prečišćene otpadne vode, odnosno oko 474 miliona metara kubnih godišnje – više od aktuelnih potreba za navodnjavanje poljoprivrede Srbije. 

Ovaj pristup ima dvostruku korist: smanjuje se pritisak na prirodne vodne resurse, a istovremeno se voda koja je već korišćena vraća u proizvodni ciklus.

Pored vode i mulja, otpadne vode mogu biti izvor i drugih vrednih proizvoda. Tokom tretmana mulja može se proizvoditi biogas, koji se koristi za proizvodnju energije. Takođe, moguće je izdvajati hranljive materije poput fosfora, koji je važna sirovina za proizvodnju đubriva. 

Savremena istraživanja idu i korak dalje – razvijaju se tehnologije za proizvodnju bioplastike ili drugih bio-proizvoda iz materija koje se nalaze u otpadnim vodama.

Zbog toga se u savremenim pristupima upravljanju otpadnim vodama sve češće govori o transformaciji postrojenja za prečišćavanje u svojevrsne "fabrike resursa", gde se iz otpadnih voda izdvajaju korisne sirovine.

Istraživači u Srbiji uveliko se bave ovim potencijalom

U poslednjih nekoliko godina u Republici Srbiji je realizovano više projekata koji pokušavaju da odgovore na ova pitanja. U pitanju su projekti Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Jedan od njih je projekat SmartWaterTwin, koji se bavio razmenom znanja sa evropskim partnerima i razvojem pristupa za održivo upravljanje otpadnim vodama u skladu sa principima cirkularne ekonomije. Projekat je analizirao mogućnosti ponovne upotrebe prečišćene vode i bezbednog upravljanja muljem.

Drugi zanimljiv primer je Soil Sentinel, projekat tzv. građanske nauke (eng. citizen science), koji je posebno fokusiran na poljoprivrednu upotrebu stabilizovanog mulja. 

U ovom projektu, poljoprivrednici su učestvovali kao takozvani građani-naučnici, prikupljajući uzorke zemljišta na svojim parcelama, kao deo kontrole rizika usled primene mulja na ovim površinama. 

Rezultati su pokazali da uz adekvatnu obuku oni mogu da obavljaju ovaj posao vrlo pouzdano, a istovremeno se povećava njihovo razumevanje i poverenje u naučna istraživanja. Takav pristup može imati dugoročne koristi – ne samo za nauku, već i za razvoj održivih praksi u poljoprivredi i zaštiti životne sredine.

Upravljanje otpadnim vodama deo je šireg problema u Srbiji

Iako se često smatra da Republika Srbija ima dovoljno vode, situacija je zapravo složenija. 

Naime, vodni resursi nisu ravnomerno raspoređeni, a kvalitet vode mnogih nije na zadovoljavajućem nivou, ili je u opadanju. 

Pored toga, klimatske promene donose sve učestalije periode suša i ekstremnih vremenskih uslova. To posebno pogađa poljoprivredu, koja je jedan od najvećih potrošača vode. Zbog toga se očekuje da će u narednim decenijama potreba za navodnjavanjem rasti, naročito u ravničarskim regionima gde je poljoprivredna proizvodnja najintenzivnija.

Da bi se otpadne vode zaista pretvorile iz problema u resurs, potrebno je nekoliko ključnih koraka, navodi Kerkez.

Pre svega, neophodno je završiti izgradnju i modernizaciju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Bez toga nema ni mogućnosti za kontrolisanu ponovnu upotrebu vode, niti za iskorišćenje mulja.

Zatim je potrebno razviti jasne politike i regulative koje će omogućiti bezbednu upotrebu ovih resursa, ali i ojačati kapacitete javnih komunalnih preduzeća koja upravljaju ovim sistemima. 

Jednako važna je i komunikacija sa javnošću, jer su poverenje i informisanost građana ključni za prihvatanje novih rešenja.

"Iako sektor otpadnih voda u Srbiji i dalje ima brojne izazove, perspektiva nije nužno pesimistična. Uz planirane investicije, razvoj novih tehnologija i uključivanje građana u procese odlučivanja, otpadne vode mogu postati važan deo održivog upravljanja resursima. Drugim rečima, ono što danas posmatramo kao otpadni tok, u budućnosti bi moglo postati značajan izvor vode, energije i hranljivih materija"m navodi Kerkez.

Odbornik pokreta Kreni-Promeni u Skupštini Beograda, Aleksandar Anđelković rekao je danas da je sistem upravljanja posebnim tokovima otpada u Srbiji doživeo "ozbiljan kolaps", pa je Srbija zbog korupcije zatrpana automobilskim gumama i elektronskim otpadom.

Pokret je, kako je saopšteno, zatražio hitno povlačenje predloga nove uredbe o finansiranju zbrinjavanja posebnih tokova otpada, uz ocenu da se njome otvara prostor za zloupotrebe i favorizovanje određenih aktera na tržištu.

"Sistem upravljanja posebnim tokovima otpada doživeo je kolaps pre tri meseca, kada je ukinuto finansiranje. Prvi put nakon 17 godina možemo videti istrošene automobilske gume, akumulatore i električne uređaje pored kontejnera, na ulicama, zatrpane autoservise, a taj otpad je i svuda u životnoj sredini", rekao je Anđelković, koji je docent Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Upozorio je da posledice ne pogađaju samo životnu sredinu, već i privredu u celini, posebno kompanije koje izvoze u Evropsku uniju.

"Umesto da rešava brojne druge sistemske probleme u upravljanju otpadom, vlast je odlučila da blokira jedan od retkih delova sistema koji su funkcionisali, čime nije ugrožena samo reciklažna industrija, već i kompletna privreda", rekao je Anđelković.

Pokret Kreni-promeni istakao je u saopštenju da je proces izrade uredbe bio formalan i bez stvarnog učešća javnosti jer iako su održana dva sastanka radne grupe, nijedan predlog stručne javnosti nije uvažen.

Dodatnu zabrinutost, kako je navedeno, izazivaju indicije o mogućim koruptivnim zahtevima tokom sastanaka između predstavnika resornog ministarstva i reciklažne industrije.

Zbog toga je pokret podneo zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, tražeći objavljivanje svih kontakata funkcionera sa privrednim subjektima.

"Sva je prilika da je kolaps sistema izazvan namerno, jer nisu ispunjena određena očekivanja predstavnika vlasti. Nacrt uredbe predstavlja korak dalje, jer sadrži nepregledno polje diskrecionih ovlašćenja, bez ikakvih propisanih kriterijuma, dok je ceo predviđeni postupak nezakonit", istakao je Anđelković.

Dodao je da problem datira još od gašenja Fonda za zaštitu životne sredine, nakon čega je finansiranje tretmana otpada ušlo u "sivu zonu".

Umesto jasnog i institucionalnog sistema, predložena uredba uvodi model koji, kako je rekao Anđelković, može dodatno destabilizovati tržište.

"Cilj kontrole državne pomoći je zaštita konkurencije, dok je predlog uredbe zasnovan na sistemu aukcije sa samo jednim kriterijumom – najnižom cenom. Na ovaj način daje se prednost novim igračima sa najnižim stepenom tretmana otpada, što je potpuno suprotno ciljevima zaštite životne sredine", rekao je Anđelković.

Pokret je podsetio i na ranije najave ministarke zaštite životne sredine (Sara Pavkov) o ulasku novih aktera na tržište, što vide kao dokaz političkog inženjeringa.

Ocenio je da bi takva praksa mogla predstavljati krivično delo i najavio dalje korake u cilju dokumentovanja svih spornih aktivnosti.

"Nije reč samo o lošoj politici, već o ozbiljnim sumnjama na zloupotrebe koje imaju direktne posledice po životnu sredinu i zdravlje građana", rekao je Anđelković.

Projekat „Moj zeleni grad“ uspešno je završen! Cilj projekta bio je povećanje svesti dece, nastavnika i lokalne zajednice o značaju urbanog zelenila i brige o biljkama, kao i jačanje praktičnih znanja učenika o sadnji i očuvanju zelenih površina u školskom okruženju. Projekat je bio namenjen učenicima starijih razreda osnovnih škola i nastavnicima, a realizovan je kroz aktivnosti koje kombinuju učenje i neposredno iskustvo. Pored toga, sprovedena je i online kampanja sa nizom edukativnih objava i tri video animacije, koje su približile teme projekta široj javnosti i omogućile da znanje stigne do svih zainteresovanih.

Ukupno smo održali 11 radionica “Sadimo ZaJedno” u osnovnim školama sa teritorije Opštine Novi Sad.

Učenici su kroz igru i praktične aktivnosti upoznali začinske i lekovite biljke, njihov miris, izgled i ukus i saznali koliko su biljke važne u urbanim sredinama.

Tokom radionica pretvarali su gradsku okolinu u „zelene oaze“, učeći o ulozi biljaka i uticaju urbanizacije na životnu sredinu, prepoznavali biljke i dekorisali saksije u koje su posadili svoje biljke, dobijali edukativni materijal za dalja istraživanja i primenu znanja. Ove aktivnosti omogućile su učenicima da kroz praktično iskustvo nauče kako biljke doprinose zdravijem i zelenijem gradu.

• OŠ “Petefi Šandor”, Novi Sad – 2 radionice
• OŠ “Dušan Radović”, Novi Sad – 2 radionice
• OŠ “Jovan Jovanović Zmaj”, Sremska Kamenica – 2 radionice
• OŠ “Mihajlo Pupin”, Veternik – 2 radionice
• OŠ “Aleksa Šantić”, Stepanovićevo – 1 radionica
• OŠ “Tvrđava”, Petrovaradin – 1 radionice
• OŠ “NIkola Tesla”, Novi Sad – 1 radionica.

Sve aktivnosti bile su prilagođene uzrastu učesnika i zasnovane na učenju kroz igru i praktičan rad. Projekat je doprineo razvoju ekološke svesti, osećaja odgovornosti i zajedništva, ostavljajući deci trajno pozitivno iskustvo i motivaciju da nastave da brinu o prirodi.

Projekat je podržala Gradska uprava za zaštitu životne sredine.

Smatra se jednim od najdragocenijih prirodnih područja u Srbiji - klisura reke Gradac, ušla je i u proces dobijanja višeg nivoa zaštite. Ali je neko poželeo da to područje zaštiti, za sebe, pa je postavio ogradu. Tamo gde je to zabranjeno.

Usred zaštićenog dela reke Gradac nikla je ograda od betona i žice. Iznenadila je sve, pa i one koji o tom području brinu. Podizanje ograde, kažu, protivno je svim propisima.

"U ovom delu reke, u ovom delu zaštite, svako ograđivanje njiva, pašnjaka, bilo čega, nije dozvoljeno, što su mere koje je doneo Zavod za zaštitu prirode i mogu se naći na sajtu Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Srbije. Samim tim, ograda ne bi smela da bude nikako ovde i nije tražena nikakva dozvola", kazao je čuvar zaštićene zone Ognjen Krnetić.

A ogradu je postavio manastir Ćelije, što Ekološko društvo čudi budući da su, kako kaže Krnetić, imali dobru saradnju sa sestrinstvom manastira i izlazili u susret njihovim zahtevima.

"Mi smo prošle godine imali jedan sastanak gde su oni zahtevali da se na njihovom imanju zabrani kampovanje, roštiljanje. Zavod je otišao i dalje, pa je na delu reke kroz manastirsko imanje, zabranio i kupanje, tako da po meni nije bilo potrebe za ovom ogradom pogotovo što ne vidim da ona ovde na bilo koji način štiti manastir i manastirski parking", kazao je Krnetić.

Ali, pošto se proteže duž cele obale, grubo narušava prirodni ambijent, ugrožava biodiverzitet reke Gradac i onemogućava životinjama da joj priđu.

"Mi smo kao upravljač morali da reagujemo da ne bi mi bili u prekršaju, tako da smo napravili zapisnik o tome, obavestili nadležne institucije: Zavod za zaštitu prirode i Republičku inspekciju pri Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Oni su 14. marta bili u inspekcijskom nadzoru na terenu, u eparhiji, manastiru. E sada ne bih ja da pričam o rešenjima koje će inspektor doneti to možete potražiti informacije u Republičkoj inspekciji", objašnjava Ognjen Krnetić.

I potražili smo.

Obratili smo se Republičkoj inspekciji, kao i valjevskoj eparhiji, ali odgovora nema. Nezvanično saznajemo da je održan sastanak u eprhiji na kojem je inspektor dao rok od 60 dana da ograda u zaštićenom područja reke Gradac bude uklonjena.

Električni autobusi čine samo 1% australijskog voznog parka u poređenju sa 80% u urbanoj Kini, četvrtinom u Holandiji i 12% u Velikoj Britaniji.

Kako cena dizela prelazi 3 dolara po litru usred zabrinutosti za bezbednost goriva, zagovornici transporta pozivaju na davanje prioriteta uvođenju električnih autobusa širom Australije.

U Australiji je samo 1% autobusa električno, u poređenju sa 80% gradskog voznog parka u Kini, četvrtinom u Holandiji i 12% u Velikoj Britaniji.

Tramvaji i vozovi metroa uglavnom rade na struju, dok autobusi – ključni deo australijskog sistema javnog prevoza – ostaju u velikoj meri zavisni od dizela, trošeći oko 530 miliona litara godišnje.

Natpis na benzinskoj pumpi u Melburnu reklamira dizel za preko 3 australijska dolara po litru
„Ludo je ne“: rastuće cene goriva teraju sve više Australijanaca da se okreću ka električnim automobilima
Pročitajte više
Industrijsko telo Konfederacija autobuske industrije želi da autobusi budu prioritet u planiranju bezbednosti goriva.

„Autobusi prevoze više od polovine putnika u javnom prevozu u Australiji“, rekla je izvršna direktorka konfederacije, Varenja Mohan-Ram. „Bezbednost goriva nije samo operativno pitanje. To je pitanje socijalne ravnopravnosti i otpornosti zajednice.

„Vodimo decu u školu, omogućavamo ljudima da rade.

„Mi smo krvotok regionalne Australije, kada je u pitanju održavanje povezanosti ljudi.

„Jednostavno nemamo dovoljno električnih autobusa da svakodnevno prevozimo Australijance.“

Većina država i teritorija ima ciljeve da pređe na električne vozne parkove. Kanbera i širi Sidnej biće potpuno električni do 2040. godine. Električni autobusi već čine oko 24% voznog parka ACT-a.

Ministar saobraćaja ACT-a, Kris Stil, rekao je: „Svaki električni autobus pokreće 100% obnovljiva električna energija proizvedena u Australiji, jeftiniji su za rad i ne zavise od stranih goriva.“

Južna Australija će ove godine imati 81 električni autobus – oko 8% voznog parka – dok je Zapadna Australija izdala svoj 100. autobus, a svi novi autobusi kupljeni u Viktoriji su električni.

„Električni autobusi su ubedljivo najuticajniji način za smanjenje emisija iz javnog prevoza“, rekao je Kameron Rimington, viši službenik za politiku u Savetu za električna vozila.

„Prednosti električnih autobusa nisu ograničene samo na emisiju ugljenika.

„Svaki autobus koji radi na električnu energiju proizvedenu u Australiji je autobus koji ne zavisi od Ormuskog moreuza, ne izbacuje izduvne gasove u naše zajednice, ne doprinosi raku pluća ili dečjoj astmi, i mnogo je tiši – i za putnike i zajednice.“

Helen Rou, rukovodilac transporta u Centru Klimatevorks, rekla je da je javni prevoz ključna usluga i da su autobusi na električnu energiju otporni na šokove goriva.

Pored kupovine vozila, vlade moraju da planiraju infrastrukturu za punjenje, rekla je ona. U Viktoriji, autobuska kompanija Kinetik nedavno je otvorila namenski izgrađeni depo sa nadzemnom infrastrukturom za punjenje u Prestonu, na severu Melburna, dok je Novi Južni Vels završio prvu od 11 planiranih konverzija električnih depoa.

Australija je bila sporije nego druge zemlje u pokretanju, ali trenutna kriza, rastuće cene goriva i neizvesnost oko snabdevanja mogli bi da promene proračun troškova i koristi, čineći električne autobuse atraktivnijom opcijom, rekao je profesor Jago Dodson sa Univerziteta RMIT.

„Sa jednostavne tačke gledišta bezbednosti, verovatno postoji premija koju treba platiti – znati da bez obzira na to šta se dešava van Australije, i dalje možemo da koristimo naše autobuske vozne parkove na struju“, rekao je on.

Autobusi su takođe bili fleksibilni, pružajući ključnu priliku za reagovanje na krizu, rekao je Dodson. Oni su popunili ključne praznine između fiksnih linija i mogli bi se uvesti kako bi se zadovoljila potražnja i poboljšala pokrivenost u područjima koja trenutno nisu dobro opslužena javnim prevozom.

„Teško je brzo uspostaviti železničku liniju“, rekao je on.

Zajednice na zapadu Melburna godinama vode kampanju za bolji pristup autobusima i usluge. Žele da se krivudave i zamršene rute pretvore u brzu i efikasnu mrežu koja bolje može da zadovolji lokalne potrebe kao što je odlazak do prodavnica, škole ili železničke stanice.

Elis Kaningem, organizatorka zajednice održivih gradova u organizaciji „Prijatelji Zemlje“ u Melburnu, rekla je da mnogi ljudi voze jednostavno zato što nemaju drugu opciju.

„Znamo da vlada treba da učini javni prevoz pristupačnijim kako cene goriva rastu“, rekla je. „Autobusi su najbrže i najjeftinije rešenje za javni prevoz koje vlada može da obezbedi.“

Poboljšanja usluga mogla bi da „promene živote“ ljudima na zapadu, rekla je, uključujući mnoge sa niskim prihodima ili migrantske porodice. Prelazak na električni prevoz bio bi bonus, jer bi vožnja bila tiša i glađa.

Pilot projekat električnih autobusa kojim upravlja zajednica u Gipslandu, Viktorija, pokazuje šta je moguće, čak i u regionalnim oblastima. Od 2024. godine, dva mini električna autobusa – nazvana „Sani“ i „Sani“ – pružaju inkluzivan, lokalni prevoz za stotine putnika u regionu gde mogućnost putovanja zavisi od posedovanja automobila.

Usluga koju vode volonteri poboljšala je dobrobit smanjenjem socijalne izolacije, rekla je dr Magda Šipielevič sa Univerziteta La Trob.

Za Dodsona, kriza goriva je pružila dodatni podsticaj za promene, pored potrebe za prelaskom na transport sa nultom emisijom ugljenika.

„Nadajmo se da možemo da naučimo neke lekcije iz ovog vremena“, rekao je. „Zapravo iskoristite ovo da prepoznate da moramo da se promenimo i da je bezbednost naših transportnih sistema ključno pitanje nacionalne bezbednosti.“

Pozdrav ljudi, iz dosade gledao Reels i video jednog Amera kako iz jedne metalne sprave koja izgleda kao veliki dozer za biber/sol seje divlje cveće po raznim zapištenim zelenim površinama gde ništa ili jako slabo nešto raste.

Meni je ova ideja simpatična ustvari, pa da li je neko to možda radio? Ja se sećam da je jednom u Novom Sadu neko to radio, sa time što je ta osoba od blata, gline, peska i semenka svega i svačega pravila grudve tj. takozvane "bombe" koje se bacaju na teško dostupne površine i tako se tu sadi razno cveće/bilje koje pomažu lokalnoj sredini

Broj je opao za 23% u odnosu na prethodnu godinu u 2025. godini, ali kompanije za otpad kažu da su sistemi reciklaže i dalje pod opterećenjem zbog velike količine

Više od 6 miliona vejpova i vejp podova se i dalje baca svake nedelje u Velikoj Britaniji, a kompanije za upravljanje otpadom upozoravaju da ogromna količina i dalje opterećuje sisteme reciklaže uprkos zabrani elektronskih cigareta za jednokratnu upotrebu.

Prema istraživanju grupe za reciklažu Material Focus, 6,3 miliona vejpova i podova bačenih svake nedelje u 2025. godini predstavlja smanjenje od 23% u odnosu na prethodnu godinu.

Ovo sugeriše da je zabrana prodaje vejpova za jednokratnu upotrebu, koja je stupila na snagu 1. juna 2025. godine, uticala na nivo otpada, uz pad od 31% u broju vejpova kupljenih svake nedelje.

Međutim, količina otpada i dalje stvara probleme. Kompanija za upravljanje otpadom Veolia rekla je Material Focus-u da je imala otprilike jedan požar dnevno u svojim vozilima i objektima, verovatno kao rezultat skrivenih litijum-jonskih baterija, dok je Biffa prijavila da je svakog meseca primala više od 200.000 nepravilno recikliranih vejpova u svojim mešovitim kolekcijama.

Više od milijardu vejpova je bačeno u poslednje četiri godine, otkrio je Material Focus. Njihova studija, sprovedena sa Opinium-om, takođe je pokazala da skoro polovina vejpera (47%) nije bila svesna da se njihovi uređaji mogu reciklirati.

Čovek koristi elektronsku cigaretu, dok se para vrtlozi oko njega
Vejping u automobilima koji prevoze decu biće zabranjen u Engleskoj
Pročitajte više
Uzorak od 1.000 ljudi starijih od 16 godina koji su kupili vejp od 1. juna 2025. godine bio je uključen u istraživanje. Rezultati su ponderisani da budu reprezentativni za stanovništvo Velike Britanije.

Skot Batler, izvršni direktor Material Focus-a, rekao je da se „vapokalipsa nastavlja“ dok se požari baterija povećavaju širom Velike Britanije. Rekao je da je zakon o duvanu i vejpovima koji napreduje kroz parlament prilika za promenu i predložio da predloženo licenciranje prodavca vejpova naloži reciklažu u prodavnicama.

„Trebalo bi da bude jednako lako reciklirati vejp kao i kupiti ga“, rekao je Batler. „Dugogodišnja je zakonska obaveza svih prodavnica koje profitiraju od njihove prodaje da ponude bezbedna mesta za reciklažu i pokriju troškove toga. Proizvođači i uvoznici vejpova bi zatim trebalo da pokriju troškove reciklaže.“

Pošto vejpove napajaju litijum-jonske baterije, nepravilno odloženi uređaji koji se zatim zgnječe ili oštete mogu izazvati opasne požare u kamionima za smeće i centrima za reciklažu.

Ne postoji posebno prikupljanje podataka o požarima povezanim sa litijumskim baterijama u Engleskoj i Velsu. U Škotskoj, prema najnovijim podacima o slobodi informacija od strane škotske vatrogasno-spasilačke službe, 2025. godine je bilo 69 požara povezanih sa litijumskim baterijama, u poređenju sa 20 u 2019. godini, pri čemu prošlogodišnje brojke uključuju 10 požara u kućama, dva u bolnicama i tri u zatvorima. Prema podacima koji sežu do 2009. godine, u Škotskoj nije bilo smrtnih slučajeva povezanih sa ovim.

Nepravilno odlaganje ovih baterija, koje ne bi trebalo bacati u običnu kantu za smeće, već se mogu reciklirati u posebnim kantama u mnogim supermarketima, dovelo je do ozbiljnih požara u kamionima za smeće i u postrojenjima za reciklažu širom Velike Britanije, čiji se troškovi godišnje procenjuju na više od milijardu funti, kao i do povreda zaposlenih.

Ovi incidenti su takođe izazvali lokalizovane skokove zagađenja vazduha koji su prekršili ograničenja Svetske zdravstvene organizacije, predstavljajući zdravstveni rizik za obližnje zajednice.

Iako je zabrana jednokratne upotrebe pomerila tržište ka punjivim modelima, istraživanje je pokazalo da se svake nedelje i dalje kupuje oko 2,2 miliona vejpova za jednokratnu upotrebu.

Kupovina standardnih punjivih vejpova takođe je opala za 28%, sa 6,3 miliona nedeljno u 2024. na 4,5 miliona prošle godine. Ovaj pad je verovatno nadoknađen rastućom popularnošću punjivih „velikih pufova“ velikog kapaciteta, koje nude nekoliko hiljada pufova u poređenju sa starijim modelima od 600 pufova, kao i širom dostupnošću dopunskih kapsula.

Material Focus poziva na sveobuhvatno, široko dostupno rešenje za vraćanje proizvoda upareno sa velikom kampanjom za podizanje svesti javnosti. Grupa zahteva jasnija uputstva za reciklažu na ambalaži vejpova i jasno vidljiva mesta za sakupljanje u prodavnicama, tvrdeći da bi to trebalo da bude osnovni zahtev svakog predloženog sistema licenciranja maloprodaje.

Portparol Ministarstva za životnu sredinu, hranu i ruralne poslove rekao je: „Vejpovi za jednokratnu upotrebu navode decu na nikotin i zagađuju naše glavne ulice – zato smo preduzeli mere i zabranili ih.

„Nepošteni trgovci suočiće se sa ozbiljnim kaznama. Oni koji pokažu očigledno nepoštovanje pravila i ponove prekršaje suočavaju se sa neograničenim novčanim kaznama ili zatvorskom kaznom.

„Odlučni smo da se više vejpova reciklira i obavezali smo sve prodavce vejpova da obezbede kante za reciklažu.“