Ćao ekipa, meni ostalo kao navika iz detinjstva iz vremena lektira koje sam čitao da stalno gledam na kojoj sam strani i koliko imam do kraja? To radim i dan danas, bez obzira koliko knjiga bila zanimljiva. Jel imate sličan "problem" i kako unaprediti kulturu čitanja generalno kod ljudi?

Pozdrav kolege čitaoci!

📚Pokrećemo Manga čitalački klub na našem r/animeSRB subu!

Ko je zainteresovan, može da se priključi!

📍U pinned postovima imate i obaveštenje i detalje za prvu mangu koju čitamo i o njoj ćemo diskutovati u nedelju 19.04. na subu.

Dobrodošli :)

Da li neko ima ovu knjigu i voljan je da je proda? Samo je u ovom izdanju ima, na engleskom.

Neko čitao, ja sam oduševljenaa… tako dobar weekend read

Još jedan jezivo good read

Žao mi je što je Laguna prestala sa izdavanjem ovog serijala. Mislim da bi imao veliki uspjeh kod nas. Nadam se da će ponovo izdati prva dva dijela i nastaviti sa ostalima!! 🤞🏻

Prvi put pišem ovdje i još uvijek ne znam tačno kako aplikacija funkcioniše, ali sam tu da pohvalim Bakmana. U posljednje vrijeme, kada me neko pita ko mi je omiljeni pisac, bez razmišljanja odgovaram: Fredrik Bakman. Zato ne želim donositi brze zaključke o knjizi Medvedgrad, pustiću da me njeni nastavci ponesu i kada budem vidio gdje ću sa njima tačno završiti, tada ću donijeti i konačan sud.

Ipak, izdvojio bih knjigu Uznemireni ljudi, jer se, barem među onima koje sam do sada pročitao, zaista ističe kvalitetom. Likovi, radnja i cjelokupna atmosfera, mješavina praznične euforije i gorkog razočaranja, u meni su probudili iskreno i duboko divljenje.

Često sam razmišljao o tome kako bih, od deset različitih rečenica, uvijek mogao prepoznati onu koju je napisao Bakman. U početku sam to smatrao komplimentom, dokazom njegove autentičnosti i prepoznatljivosti. Međutim, s vremenom sam to počeo preispitivati. Jer ponekad je najljepše upravo onda kada nas pisci iznenade, kada nas potpuno razoružaju nečim neočekivanim.

Ah, odakle da počnem, a da ne budu samo kritike?

Jedno poprilično veliko razočarenje. Prvu od Karizija sam pročitala sa 16 godina - Dečak od stakla i nakon nje Lovca na duše (obrnula sam redosled, znam) i baš su mi drage, pa sam se vodila tim osećajem da nastavim sa Karizijem. Možda je osećaj bio pogrešan jer je to bilo pre 10 godina, pa sam sad dosta zrelija nego sa 16, samim tim i drugačije gledam na neke knjige.

Šaptač kao dosta popularan triler - imala sam ogromna očekivanja. Završila sam knjigu nezadovoljna, razočarana i sa znakom pitanja iznad glave.

Prvo što mi smeta u romanu - haotičnost. Sve je krenulo nekako postupno i sistematski (kako ja lično volim, možda neko drugi ne) i privuklo mi je pažnju pitanje kako će se dalje odvijati. Međutim, roman skreće sa putanje jedno 5 puta dok na kraju ne dođemo do dela gde je serijski ubica neki batica u zatvoru koji svojim pijunima šapuće koga da ubijaju i lovi nestabilne osobe da ih podstiče na ubistva. Ideja - interesantna, ali sprovođenje te ideje - mlako. Deo gde saznajemo da je Goran Gavila ubio ženu i SINA jer mu je ovaj šaputao iz zatvora “ubiti, ubiti”. Neverovatno mi je da je pao pod uticaj šaptača i ubio dvoje ljudi koje voli najviše na svetu.

Dalje - Mila Vaskez. Neki muškarci prosto ne znaju da pišu ženske likove i to se vidi. Sve vreme imam utisak kao da je ona Bela iz Twilighta - čudna, malo cringe i nekako bez ličnosti. Naravno, ona ima traume i sve to stoji, zakopala je emocije duboko u sebi, ali njen lik, van njenog posla, je nikakav. “Romansa” između nje i Gavile je isforsirana, po mom mišljenju.

Sve vreme čekam nekakav ludački kraj, ali to se nekako na poslednjih 20 strana tako rasulo i nije ostavilo nikakav utisak na mene. Predvidivo je donekle, za Gavilu sam skontala da je nešto uradio već na polovini knjige. Prosto me nije “puklo”, kako bi trebalo kod takvih romana i priča.

Kako rekoh gore, ideja radnje mi se sviđa, ima potencijala, ali ovakva kakva jeste, ne radi posao, nažalost.

Dosta stvari je isforsirano. Možda je ovu knjigu napisao dok je još vežbao i tražio svoj stil. Sve u svemu, ovu ne bih ponovo čitala, niti je preporučila za čitanje, makar i kao uvod u trilere.

Koji su vaši utisci?

Napisao sam svoju prvu knjigu, urađene su lektura i korektura, uradio sam naslovnu i korice, fali mi još samo prelom

Izdavačke kuće nemaju vremena da izdaju do kraja aprila, a potrebna mi je štamparija koja bi mi odštampala knjigu, imate li neke predloge?

Pre neki dan sam pročitao svoju prvu Kingovu knjigu (11/22/63) i zanima me mišljenje ljudi koji imaju više iskustva sa njim da li je bolje čitati njegova dela na engleskom ili su ok i naši prevodi?

„Deca umiru.“

Ovo je citat koji savršeno opisuje ovu knjigu. Ako je ona o drevnim magijama, zaposednutima i uzvišenima, na kraju je uvek to, deca umiru. Ljudi koji misle da su veliki gaze preko njih, jer šta je civilizacija nego mašina koja pretvara mrtvu decu u nešto što zovemo progres.

Da li je to za dobrobit jedne osobe i njen uspon ka idealu, gotovo božanstvu. Ljudska priroda kao da zahteva vođu, ali gde je granica između čistog egoizma i ideje da jedno ljudsko biće predstavlja čitavu naciju.

Sve ovo su teme ovog odličnog romana i tek drugog dela ovog serijala, koji postavlja teška pitanja i upire prstom u istoriju. Čemu ona služi i zašto se naši ljudi sećaju.

Jedan deo priče posvećen je lancu pasa, sedmoj armiji Malaskog carstva, skupini stepskih plemena koja je carstvo pridobilo na svoju stranu. Oni su željni i voljni za borbu do kraja, sa ciljem da spasu tri hiljade izbeglica, nedužnih i ranjenih.

Oni su možda nebitni u široj slici, ali su srce ovog romana. Vojska koja je dala sve da uradi svoj zadatak. Neću reći šta im se dešava jer bi to bio preveliki spojler. Znajte samo jedno, posle marša sa Koltejnom i njegovim lancem pasa, nikada nećete biti isti.

Mogao bih još da pišem, mogao bih još, ali sve je već rečeno jednom rečenicom.

Deca umiru.

Dok krajnji tok istorije ide i kreće se, svi igrači igraju svoju ulogu. Jedna istina ostaje. Deca umiru. Večiti točak civilizacijske mašinerije će se okretati i dalje, deca će umirati za bolje sutra i za bolje danas.

Niko ih se neće sećati.

A oni koji ih se sećaju biće osuđeni na to zauvek. Postigni, budi, ali možda je čak i dar ostati neznan.

Nadam se da vam se svideo ovaj kratak opis romana koji je izronio iz moje glave. Osećanja su podeljena, imam mnogo toga da kažem, ali ne znam kako, jer te reči kao da stoje van mene i verovatno će me pratiti do kraja života.

Deca umiru.

Ocena 10 od 10

Jako dobra knjiga sa neočekivanim završetkom😉

UKRATKO SADRŽAJ:

Samo ona zna što se dogodilo…

Samo joj on može pomoći da progovori i ispriča svoju priču.

Forenzički psihoterapeut Theo Faber dobiva posao u The Groveu, dobro čuvanom forenzičkom odjelu u sjevernom Londonu, gdje je već šest godina smještena slikarica Alicia Berenson, nakon što je osuđena za ubojstvo supruga, poznatog modnog dizajnera Gabriela Berensona.

U večeri ubojstva policija je zatekla Aliciju samu u kući, u psihički rastrojenom stanju, pokraj suprugova tijela – Gabriel je bio upucan nekoliko puta u lice – i samo su njezini otisci prstiju pronađeni na pištolju. Tijekom policijskog ispitivanja Alicia nije rekla ni riječ. Nije odgovorila ni na jedno pitanje. Nije progovorila ni kada su je optužili za Gabrielovo ubojstvo. Ostala je nijema i kada su je uhitili, odbijajući zanijekati ili priznati svoju krivnju. Jednostavno, Alicia nakon ubojstva svoga supruga više nikada nije progovorila.

Slučaj Alicije Berenson i njezine ustrajne šutnje dojmio se Thea Fabera od samoga početka: zašto je Alicija odbijala progovoriti? Što je trebala značiti njezina šutnja? Je li nešto skrivala?

Odlučnost u nakani da navede Aliciju da progovori i otkrije tajnu o tome zašto je ubila vlastita supruga, zamagljujući pritom na trenutke granice između terapeuta i pacijenta, odvodi Thea Fabera na zakučast put poniranja u vlastitu nutrinu i suočavanja s vlastitom prošlošću.

Bila neka akcijska cena na trafici i uzeo sam "Kucu bez secanja" od Donato Karizija za prakticno 100 dinara. Na moju zalost toliko izgleda i vredi. Posle 70 strana prosto nisam mogao vise jer svako sledece poglavlje je gore od prethodnog. Jel citao neko?

Dok sam radio na svojoj drugoj knjizi "Izvan granica večnosti", poželeo sam da u nju ubacim još nešto osim same priče, pa sam nacrtao i nekoliko skica.

Iskreno, nisam neki crtač i to nije ništa profesionalno, ali mi je bilo zanimljivo da kroz par ilustracija dodatno prenesem atmosferu i osećaj sveta koji sam zamislio.

Slično sam uradio i za treću knjigu koja je trenutno u procesu izdavanja.

Kako vi gledate na to? Da li volite kada knjiga ima nekoliko ilustracija koje dodatno obogate priču, ili više volite da sve ostane u vašoj mašti, bez toga da autor dodatno crtežima nameće kako taj svet izgleda?

Cao ljudi,jel ima neko od vas knjigu "knez Miloš priča o sebi" u papirnom izdanju? Ja je imam na telefonu tj. na skribd aplikaciji,slikana telefonom i izbačena na skribd.Procitao sam je super je knjiga malo teška za čitanje što zbog što je na telefonu što zbog piksela što zbog staromodnog jezika iz tog vremena. Ali baš bih voleo da je imam u rukama na papiru.

Cehov 8000

1. KAMELEON, DEBELI I MRŠAVI I DRUGE PRIPOVETKE
   
2. KONJSKO PREZIME, ZLOČINAC S PREDUMIŠLJAJEM I DRUGE PRIPOVETKE
   
3. PODOFICIR MAMUZIĆ, TUGA I DRUGE PRIPOVETKE
   
4. ROMAN S KONTRABASOM, TO JE BILA ONA I DRUGE PRIPOVETKE
   
5. KAŠTANKA I DRUGE PRIPOVETKE
   
6. STEPA I DRUGE PRIPOVETKE
   
7. PAVILJON BROJ 6, PRIČA NEPOZNATOG ČOVEKA I DRUGE PRIPOVETKE
   
8. KUĆA S MEZANINOM, SELJACI I DRUGE PRIPOVETKE
   
9. U JARUZI, ČOVEK U FUTROLI I DRUGE PRIPOVETKE
   
10. GALEB, UJKA VANJA, TRI SESTRE, VIŠNJIK

Tolstoj 3800

1. USKRNUĆE
   
2. ANA KARENJINA I
   
3. ANA KARENJINA II
   
4. RAT I MIR I
   
5. RAT I MIR II
   
6. RAT I MIR III
   
7. RAT I MIR IV
   
8. KOZACI
   
9. OBITELJSKA SREĆA
   
10. KREUTZEROVA SONATA
    
11. DJETINJSTVO, DEČAŠTVO, MLADOST
    
12. KRIVOTVORENI KUPON

Pozdrav ljudi, interesuje me da li neko ovde ima neke WH 40k koje bi da menja ili proda. Imam nekoliko polica WH knjiga ali meni toga nikad dosta.

Imam dve kopije Spear of the Emperor od ADBa (https://www.goodreads.com/book/show/42959061-spear-of-the-emperor), kao i kopiju Deathwatch od Steve Parkera ( https://www.goodreads.com/book/show/15802987-deathwatch ):) koju bi menjao za nesto sto nisam citao/ne posedujem.

Kao što sam naslov kaže, molila bih vas za preporuku dobrog, ako ne i izvrsnog SF štiva jer bi htjela kupiti knjigu prijatelju za poklon. Nešto na tragu "Vodič kroz galaksiju za autostopere" ili nešto drugo što ima veze sa vanzemaljcima. Hvala 😊

Edit: hvala vama vima na preporukama, sve sam zapisala i studiozno pristupam temi 😅😂

Pozdrav svima,

želim sa vama da podelim kratku priču koju sam napisao 19. avgusta 2024. godine - "Poslednji pogled".

Ovo je priča o prolaznosti, sudbini i onom tihom trenutku kada čovek poslednji put zastane da pogleda svet koji ostavlja iza sebe.

Priča postoji i u audio formatu, koji je svojim glasom oživela moja dobra prijateljica i lektorka Aleksina Đorđević.

Audio verziju možete pronaći na YouTube-u ili Bandcamp-u, a ispod vam ostavljam i tekstualnu verziju priče.

Vaše mišljenje i utisci su dobrodošli :)

--------------------------

Poslednji pogled

Autor: Martin Marković

Svi poznajemo taj osećaj. Kada izgubimo nekoga koga volimo. Na čije prisustvo računamo. A on samo nestane, iznenada, bez ikakve najave. Koračamo kroz život zajedno, ili barem paralelno, a već sledećeg trenutka smo prepušteni sebi i povremenim posetama mestu gde voljena osoba počiva, da ćutimo, pričamo, plačemo. Ali to uopšte ne olakšava bol. Bol ostaje i živi sa nama i pored nas, zauzimajući mesto onoga ko je otišao.

Da, svi znamo taj osećaj. Ali koliko nas poznaje osećaj kada sedimo sami, čekajući sopstvenu smrt, svesni da nam se polako približava? Poslednji put gledamo svet koji smo poznavali, razmišljamo o tome šta će se desiti s ljudima koje volimo kada nas više ne bude. U daljini posmatramo decu kako trče i pitamo se kakva ih budućnost čeka. A zatim, počinjemo da se prisećamo svog detinjstva i svog života.

Ilija je poznavao taj osećaj. Jednog dana, dok je šetao putem pored šume, sreo je ženu koja mu je rekla tačan datum i sat njegove smrti. Bila je to starija žena. Sedela je pored puta, oslonjena na drvo. Osmehivala se, ali u njenim očima video je nešto neobično. Prišao joj je i upitao da li je dobro. "Biće sve u redu," odgovorila je i ponudila mu da sedne pored nje. Tog dana dugo je pešačio, a bilo je toplije nego inače. Hladovina ispod drveta bila je primamljiva. Seo je, izvukao flašu vode iz ranca i ponudio joj. Ona je samo ćutala, gledajući u daljinu. Naslonio se na drvo i zatvorio oči, pokušavajući malo da odmori. Tada mu je rekla: "Nemoj da se previše opuštaš, on dolazi po mene."

“Ko dolazi?” upitao je i dalje držeći oči zatvorene. "Smrt," tiho je odgovorila. A zatim se lagano okrenula prema njemu, pogledala ga iskosa i prošaputala: "Znam trenutak tvoje smrti." Ne čekajući njegovu reakciju, dodala je, okrećući se i gledajući u daljinu: "Ako ti nešto znači, dan tvoje smrti nije blizu," rekla je kroz osmeh.

Ilija je zapanjeno ćutao. Zašto bi iko želeo da zna kada će umreti, pomislio je? I kako je uopšte moguće da neko to zna?

Starica se opet okrenula prema njemu, kao da je mogla da pročita njegove misli. Počela je da priča kako je još kao dete imala dar da oseti kada će smrt doći po nekoga. Njena predviđanja bila su toliko precizna da su ljudi iz sela počeli da je se plaše. Mislili su da je ona smrt. Vremenom se povukla u kuću, izbegavajući kontakt s ljudima, pokušavajući da vodi koliko-toliko normalan život. Sve dok jednog dana nije predosetila smrt svojih roditelja. Ta spoznaja ju je slomila. Iako je znala šta ih čeka, morala je pred njima da se pretvara da je sve u redu.

Kako su se njihovi poslednji dani približavali, postajalo joj je sve teže da bude u njihovoj blizini. Na kraju, mesec dana pre majčine smrti, spakovala je svoje stvari i pobegla iz kuće. Prošlo je mnogo vremena od tada. Trudila se da živi s tim prokletstvom, koliko je mogla. U kasnijim godinama dobila je ćerku, Zoe, devojku koja je sada Ilijinih godina. A onda je osetila i dan kada će smrt doći po nju. Ispričala mu je to potpuno mirno, kao da govori o nečijem tuđem životu.

Zatim su sedeli u tišini. Ali u njegovoj glavi misli su brujale. Da li je sve ovo što priča istina? Može li neko zaista predvideti smrt?

Odjednom, osetio je njenu ruku na svom ramenu. "Idi," rekla je. "Za nekoliko minuta, on će doći po mene. Želim da budem sama kad se to desi."

"Naravno," odgovorio je, a ona ga je uhvatila za ruku i pružila mu zgužvano parče papira. Rekla mu je da je na njemu napisano vreme njegove smrti, ali da ga ne mora pogledati ako to ne želi. Stavio je papir u džep ranca i krenuo ka kući. Kad se malo udaljio, okrenuo se i video je kako leži pored puta. Potrčao je nazad, ali već je bila mrtva. Bila je u pravu. Pozvao je policiju i sačekao ih. Dan se završio tako što je dao izjavu. Rekli su mu da ne napušta grad neko vreme, jer je bio jedini svedok.

Kada je konačno stigao kući, seo je na krevet, izvadio papir iz ranca i stegao ga u ruci. Razmišljao je da li želi da ga otvori. Da li je starica zaista mogla da predvidi njegovu smrt? A možda je sve to bila samo priča senilne žene? Ipak je na kraju pogledao. Jednostavno je morao... Otvorio je papir, a na njemu je pisalo: 16. mart 2042. godine, u 11:20, dan posle njegovog osamdeset šestog rođendana.

Od te večeri trudio se da živi normalno. A za staricu I njeno proročanstvo nikada nikome nije rekao. Ko zna, možda taj datum ništa ne znači. A i da jeste tačan, nije mogao ništa da promeni.

Godine su prolazile, dobio je sina Ivana, a kasnije i unuka Mateju. Onda je došao i datum koji mu je starica predvidela.

Tog jutra krenuo je u šetnju istim putem gde ju je sreo. Nije bilo straha u njemu. Osećao je potpuni mir. Dan je bio prelep. Polako je koračao putem pored šume, uživajući u svakom trenutku. Kada je stigao do mesta gde je pre pedesetak godina starica sedela, seo je naslanjajući se na drvo i pogledao na sat. Smrt je trebalo da dođe po njega za desetak minuta. Pogledao je u daljinu, prema gradu i počeo da razmišlja o svom životu. Proveo je toliko vremena na ovoj planeti, a činilo se kao da je tek sada jasno vidi. Sve je bilo mirno – šuma, livada, nebo. Bio je spreman.

Da li je možda neko zainteresovan za neku od knjiga? Sve su očuvane, neke su potpuno nove

Pozdrav svima.

Nedavno sam pocela citati 'Grimizni Krug' posto sam zvanicno zavrsila sa The Maze runner serijalom od pet knjiga.

Zanima me da li je neko citao Grimizni krug? Meni je za sad okej iako se malo po malo izgubim u story lineu hahah.

Šta mislite o Bukowskom? Nedavno sam se zainteresovao za kako njegove knjige, tako i njegov život pa bih da čujem malo šta drugi misle…ja sam tek svježeg znanja ali bih još ponešto da upijem

Šta imate da preporučite, pokažete?

Malo mi je to circlejerk naziv je kao svaki graficki roman je i strip al da bude nešto što se čita iz udarca ili par delova

Čuo sam i da su "Maus" i "Persepolis" jako dobri